Omladinski aktivizam

„Aktivizam mladih u mnogoj meri doprinosi i užoj i široj društvenoj zajednici. Svaki čovek je u nekom trenutku bio mlad, i naši roditelji, bake, deke i drugo, ali potrebe nisu bile iste. Nekada je mladima nešto drugo bilo prioritet, a danas možda nešto sasvim različito“, kaže Slaviša Kovač predsednik Upravnog odbora Asocijacija Duga

Šta za mlade znači omladinski aktivizam i koliko sredina u kojoj odrastaju, obrazovanje utiče na njihovo shvatanje aktivizma? Da li veruju da svojim angažovanjem mogu da menjaju lokalnu zajednicu, društvo i budu nosioci promena? Pasivnost, ili nedovoljno poznavanje termina aktivizam idu u prilog ne tako pozitivnoj statistici različitih istraživanja.

U Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih za 2022. godinu Krovne organizacije mladih Srbije navedeno je da 57,4% mladih kao problem vidi mali uticaj na donošenje odluka. Ono što zabrinjava je da je odnosu na 2017. procenat veći za 10, kada je bio 47%.

Kako je pitanje aktivizma značajno za poboljšanje položaja mladih i ostvarenje njhovih ciljeva kroz udruživanje i zajedničko delovanje oni koji pripadaju pozitivnoj statistici i aktivno participiraju u društvenim dešavanjima veruju da pomaka može biti, ali uz umrežavanje organizacija civilnog društva, lokalnih samouprava, institucija, obrazovnih ustanova.

Slaviša Kovač, pripada kategoriji mladih ljudi, ali zahvaljujući konstantnom usavršavanju u domenu aktivizma od jula tekuće godine nalazi se na čelu Upravnog odbora Asocijacije Duga.

Koliko može aktivizam mladih ljudi da menja sredinu, odnosno koliko i u kojom segmentima mladi mogu biti energija promene u sredini?

Aktivizam mladih u mnogoj meri doprinosi i užoj i široj društvenoj zajednici. Svaki čovek je u nekom trenutku bio mlad, i naši roditelji, bake, deke i drugo, ali potrebe nisu bile iste. Nekada je mladima nešto drugo bilo prioritet, a danas možda nešto sasvim različito. Svakako, mladi svojim aktivizmom doprinose razvoju jedne lokalne samouprave, države, ali i potpomažu ostvarivanje svojih prava i prava svojih vršnjaka. Postoji mnogo elokventnih, edukovanih i senzibilisanih mladih ljudi koji bi svojom energijom, znanjem i umećem doprineli kreiranju boljeg i tolerantnijeg društva, tako i sredine. Svakako, mladi bi mogli biti (i jesu) neiscrpan izvor podataka za kreiranje različitih politika, na lokalu i nacionalnom nivou. Pre svega, lokalnih akcionih planova (za mlade, socijalnu i zdravstvenu zaštitu) koji imaju veliki uticaj na život i koji se tiču i mladih ljudi i bez njih i njihove uključenosti u kreiranje istih mi ne možemo znati šta su njihove realne potrebe i sve politike u budućnosti bi bile neadekvatne i neprimenjive.

Da li su mladi danas pasivniji nego ranije i šta može biti uzrok tome, ili je to samo narativ koji se plasira u javnosti?
Nažalost, tačno je da su mladi pasivniji nego ranije. Verujem, da je donekle krivac i čuveni virtuelni svet i društvene mreže, koji čine izuzetan uticaj na društveni život istih, što neka istraživanja i pokazuju. Lakše je napisati poruku i poslati, nego sesti sa nekim, popiti čaj ili kafu i malo popričati. Kroz aktivnosti organizacije, ali i svoje studiranje i aktivnosti koje sam sprovodio za studente na fakultetu u sklopu studentskog parlamenta, imao sam kontakta sa velikim brojem studenata i omladine. Međutim, moj tim i ja, koji smo iste aktivnosti kreirali primetili smo da je nakon sprovedenih mera, po pitanju KOVID-19 pandemije zainteresovanost mladih izuzetno smanjena, u svim segmentima i aktivnostima. Takođe, što se tiče mera, one su bile glavni i ključni mehanizam koji je doprineo maksimalnom distanciranju mladih, jedni od drugih, ali i od svih drugih aktivnosti koje bi poboljšale kvalitet njihovog života. Postali su napetiji, agresivniji, nezainteresovaniji po pitanju svega, izgubili veštine neke osnovne komunikacije, bontona i želje za usavršavanjem i izgradnjom neke sopstvene ličnosti i sopstvenog „Ja“.

Šta nedostaje mladima kako bi više bili angažovali i aktivno učestvovali u procesima od značaja za njih i zajednicu?
Mladima, da bi se više angažovali i aktivno učestvovali u procesima od značaja za njih i zajednicu fali pre svega znanja i veština, ali i motivacija i želja za napredovanjem i usavršavanjem. U motivisanje mladih, pored organizacija civilnog drušvta, moraju da se uključe i lokalna samouprava, institucije, ali i škole, akademije i fakulteti pre svega, koji bi im predočili važnost usavršavanja, na neki način ubedili u važnost edukacije i sticanje znanja, pre svega formalnog, ali i neformalnog, ali i pokazali razumevanje po pitanju obaveza oko istog. Jer, uz stalno usavršavanje, edukaciju i sticanje veština, mladi imaju veću mogućnost zapošljavanja, te šansu da sebi obezbede bolji i kvalitetniji život u našoj zemlji, a ne da isti traže van granica naše zemlje. Takođe, moraju da shvate, da je obrazovanje, bilo formalno ili pak neformalno, njihova egzistencija i ključ za određena vrata uspeha.

Kao mlad čovek pohađali ste različite edukativne seminare i bili neposredno uključeni u realizaciju mnogih projekata, šta je najvažnije što ste dobili kako u jednoj, tako i drugoj aktivnosti, pretpostavljajući da su i učenje i praksa kontinuirani procesi?
Kroz različite seminare i projekte u koje sam bio uključen, stekao sam pre svega, neka nova znanja i iskustva, koja ne samo da mi znače na poslu, već ih primenjujem i u svakodnevnom životu. Neka od najvažnijih veština koje sam stekao, jesu svakako pregovaračke sposobnosti, govorništvo, javni nastup, takođe i regulisanje mehanizama stresa, ali i ono što je u svakodnevnom poslovnom i privatnom životu izuzetno važno jeste pedantnost u svim pogledima, kao i tačnost. Smatram da svaka osoba treba da nastoji da izgradi sebe kao ličnost i neprekidno se usavršava i edukuje, stoga svakako da isti proces kod mene nije zaustavljen, već neprekidno nastojim da usvojim i primenim neka nova znanja i veštine.

Asocijacija Duga je u proteklih 18 godina dosegla visok nivo organizacije i iza sebe ima niz vrlo značajnih projekata, koliko je izazovno preuzeti rukovođenje, a koliko je privilegija biti na čelu?
Asocijacija Duga, kao organizacija postoji već 18. godina, što zaista predstavlja dugi niz godina. Kroz svoje projekte i aktivnosti, u društvu je postala prepoznatljiva i postigla je izuzetan značaj u istom. Stoga, veliki je izazov, za mene, kao mladog čoveka i rukovodioca, da održim taj standard na koji su naši korisnici/ce navikli i opravdam njihovo ukazano poverenje našoj organizaciji. Kako poverenje korisnika/ca, tako i tima sa kojim sarađujem i koji su mi pružili resurse za rukovođenje. Ali, i velika je privilegija, kao neko mlad, da rukovodi tako velikom i prepoznatljivom organizacijom, kada pored novog radnog iskustva, sa posla izlazim sa osmehom i osećajem zadovoljstva i ispunjenosti, što je ključno što mi je ovaj posao pružio, jer znate da ste nekome pomogli, i da vaš tim svakoga dana svojim radom izmamljuje i crta neke nove osmehe na licu i svakodnevno spašava živote.

Tekst je nastao u okviru projekta “Mladi i mediji za demokratski razvoj” koji Asocijacija Duga realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.