Gej parovi u klasičnoj mitologiji

Mitovi, more about kako u gr?kim tako i u rimskim klasi?nim izvorima, sadrže brojne primere homoseksulanih odnosa. Ovi odnosi se mogu posmatrati u okviru dve tematske celine. One su formulisane u zavisnosti od toga da li su ljubavnici smrtna ili besmrtna bi?a.

Prvu grupu mitova bi tako karakterisao homoseksualni odnos izme?u besmrtnih bogova i smrtnih mladi?a. Takvi su mitovi u kojima se govori o ljubavi izme?u boga Dionisa i Ampela, Dionisa i Polimna, Silvana i Kiparisa, Pana i Dafnida, Zevsa i Ganimeda itd. Oni govore najve?im delom o ljubavi koja se završava nesre?nom smr?u mladi?a i njegovom metamorfozom u drvo (Kiparis je pretvoren u ?empres),

cvet (Hijakint je pretvoren u zumbul), ili kamen (Hermes je Dafnida iz sažaljenja pretvorio u kamen). Postoje tako?e i mitovi sa srecnijim ishodom – bogovi uzdižu mladice na nebo (Dionis je preneo Ampela na nebo, me?u zvezde, Zevs je preneo Ganimeda na Olimp da bude peharnik, a neki izvori ukazuju da je i Posejdon u?inio isto sa Pelopom, kao i da je Hermes preneo Dafnida na nebo).

Drugu grupu mitova ?ine oni koji opisuju ljubav izme?u smrtnih bi?a. Oni govore o ljubavi kraljeva (mikenskog kralja Agememnona i mladica Argena) ili poznatih anti?kih heroja (Ahileja i Troila, Ahileja i Patrokla ili Herakla i Hile). Prikazuju nesre?ne i neuzvra?ene ljubavi (nakon neuzvra?ene ljubavi Ahilej je ubio Troila i oskrnavio leš; Argen se bacio u reku da bi izbegao Agamemnonova proganjanja), ali govore i o uzvišenim ljubavima i žrtvama (Ahilej je izabrao da za ve? mrtvim Patroklom pogine, kao i Kalam za Karpom; Jolaj se posle Heraklove smrti starao o Heraklovim potomcima).

Zbog velikog broja mitoloških parova, odlu?ili smo ipak da napravimo izbor, u kojeg ovog puta nisu uvršteni lepi pastir Endimion i bog sna Hipnos, Orest i Pilad itd. Nadamo se da ?e biti prilike da i njima, na ovaj ili onaj na?in, posvetimo pažnju.
 

1. POLIMNO I DIONIS

Argivac koji je Dionisu pokazao put u Podzemelje.

Kada je Dionis krenuo da iz carstva mrtvih izvede svoju majku Semelu zamolio je seljaka Polimna da mu pokaže put. Ovaj je bio voljan da mu to u?ini, ali je zahtevao da mu bog podari svoju ljubav. Dionis se zakleo da ?e mu po povratku iz Podzemlja ispuniti ovu želju, ali je Polimno u me?uvremenu umro. Da bi održao datu re?, Dionis je nakon izlaska iz podzemlja izrezao falus od smokvinog drveta i stavio ga na Polimnov grob.

(Pausania, Graeciae Descriptio II, 37, 5; Clemens Alexandrinus, Protrepticus II, 34, 8; Arnobius, Adversus Natura V, 28.)

 

2. PANTOJ I ANTENOROV SIN

Pantoj, ugledni Trojanac ?iji su sinovi imali važnu ulogu u trojanskom ratu. Po nekima je iz Delfa. Ubijen je prilikom razaranja Troje.

Medu poslanicima koje je Prijam, kada je stupio na trojanski presto, poslao u Delfe je bio i jedan od Antenorovih sinova. Trebalo je da poslanici pitaju Pitiju u Delfima da li nad brodom Ati još uvek leži kletva. Me?utim, jedan od mladi?a, Atenorov sin, zaljubio se u Apolonovog sveštenika Pantoja i zaboravivši zašto je došao prisilio je Pantoja da krene sa njim u Troju. Da bi obeštetio Pantoja, Prijam ga je postavio za Apolonovog sveštenika.

(Servius, Commentarius in Vergilii Aeneida II, 319. Apollodori, Bibilotheca III, 12, 5.)

 

	Posejdon i Pelop

3. POSEJDON I PELOP

Pelop, Tantalov sin.

Posejdon je ugledao Pelopa kada je Tantal, Pelopov otac, gostio bogove na Sipilu. Posejdon je Pelopa odmah strašno zavoleo i da bi uživao u njegovoj lepoti odveo ga je na Olimp da poslužuje bogove. Pelop je postao vinoto?a i delio je sa Posejdonom postelju. Dok je majka tražila izgubljenog sina, pronela se vest da je de?ak ubijen, raskomadan i poslužen na gozbi bogova. Kad su kasnije bogovi kaznili obesnog Tantala, Pelop je vra?en na zemlju.

(Pindarus, Olympia I, 40 i dalje; Apollodori Epitome II, 3.)

 

 

4. HILA I HERAKLE

	Herakle

Hila, sin driopskog kralja Teodamanta, mladi? izuzetne lepote.

Herakle je sa ovim svojim ljubimcem, koga je strašno voleo, u?estvovao u pohodu Argonauta. Na ovom putu mladi?eva lepota je o?arala nimfe u Miziji, i one su ga zato odvukle pod vodu izvora Pege. Krik Hile ?uo je samo Polif, koji je obavestio Herakla o tome šta se desilo. Junaci su uzaludno tragali celu no? za nesre?nim mladi?em. Za to vreme su Argonauti, me?utim, po savetu Boreada morali da podignu sidro i otplove ka Kolhidi (današnja Gruzija). Herakle je obavezao stanovnike Mizije da i dalje traže njegovog ljubimca i od tog vremena Mižani su odredenog dana odlazili u planine da traže Hilu, a sveštenik je tada uzvikivao njegovo ime.

(Apollonius Rhodius, Argonautica I, 1212 i dalje; Antoninus Liberalis Metamorphoses 26; Theocritus Idyllia XII passim.)

 

	Ahilej i Patroklo

5. AHILEJ I PATROKLO

Gr?ki junaci u trojanskom ratu.

Odre?eni izvori navode da je njihov odnos bio i više od prijateljstva i da su zapravo bili ljubavnici. Zbog svoje naklonosti prema Patroklu Ahilej bira da pogine za njega ne samo dok je bio živ, nego i posle njegove smrti.

Ahilej bira da umre u mladim danima i da stekne herojsku slavu odlu?ivši da ubije Hektora. Znao je da ?e poginuti ako pomogne svom ljubavniku Patroklu i ubije Hektora, kao i da ?e ukoliko ga ne ubije umreti od starosti u svom zavi?aju. Pošto mu je sudbina odredila pomenutu odluku, Tetida, znaju?i da se Ahilej ne?e vratiti ako krene u pohod, sakriva ga na Skiru gde ga pronalazi Odisej.

Nakon smrti svog prijatelja Patrokla, Ahilej se zari?e da ga ne?e sahraniti sve dok na loma?u ne donese Hektorovu glavu i oružje, kao i dvanaest trojanskih mladi?a što, kao što je i re?eno, ?ini. Verovalo se da su Ahil i Patrokle i posle smrti ostali zajedno i da sa svojim prijateljem Antilohom žive na ostrvu Leuki, na ušcu Dunava.

(Aeschyl., fr. 65-67; Platon, Symposium, 179e; Apollodori, Bibliotheca, III, 13, 8; Pausania, Graeciae Descriptio, III, 19, 13. Plutarchus, Quaestiones Graecae 28; Apollodori, Epitome III, 31; Proclos Chrestomathia 1.)

 

	Dafnid i Pan

6. DAFNID I PAN

Dafnid, pastir sa Sicilije, sin Hermesa i jedne nimfe, tvorac bukolike.

Dafnid se ve? u ranoj mladosti odlikovao lepotom koja je privla?ila ne samo smrtnike ve? i bogove. Bio je voljen od samog Apolona, a tako?e i od Pana, koji ga je nau?io da svira frulu. Nimfa po imenu Himera naterala ga je da se zakune na vernost, ali je jedna njena suparnica uspela da ga zavede dok je bio pijan, zbog ?ega ga je Himera oslepela. Posle ove kazne nesre?ni Dafnid je dugo lutao sve dok ga otac, Hermes iz sažaljenja nije preneo na nebo, ili, kako neki navode pretvorio u kamen.

(Diodorus, Siculus Bibliotheca IV, 84, Servius, Commentarius in Vergilii Eclogas V, 20; VIII, 68; Aelianus, Historia Varia X, 18.)

 

7. ZEVS I GANIMED

	Ganimed i Jupiter

Ganimed, sin trojanskog kralja Troja i Kaliroje. Najlepši i najvoljeniji me?u smrtnicima.

Zbog svoje lepote postao je peharnik Zevsu, koji je njegovom ocu Troju poklonio božanske konje da bi nadoknadio gubitak sina. Tako?e, izvori navode da se Zevs zaljubio u lepog mladi?a i da je poslao orla da ga prenese na Olimp ili da ga je sam, preobražen u ovu pticu, ugrabio. Od tada Ganimed naliva nektar Zevsu i bogovima umesto Herine ?erke Hebe. Hera je zbog toga postala ljubomorna i kasnije je svoju mržnju prema Ganimedu prenela na sve Trojance.

Po nekima je Ganimeda oteo Tantal, posle ?ega je mladi? poginuo u lovu ili umro u zarobljeništvu. Tako?e izvori govore i da je Ganimeda voleo i mitski kralj Minoj, koji je trojanskog princa oteo u blizini Kizika, ali kada je hteo da ga napastvuje mladi? se ubio. Minoj je kasnije pri?ao da je mladi?a oluja odnela na nebo.

Lepi trojanski princ i orao koji ga je ugrabio nalaze se i me?u zvezdama kao sazvežda Vodolije i Orla.

(Homeri, Ilias 20. 231-5; Schol. Homeri, Ilias 12. 292; Homeri Hymnus in Venerem 202-17; Apollodori, Bibliotheca 2.5.7; 3.1.1; Aeschylus, Karians ili Europa 1-3; Diodorus Sicilus Bibliotheca 4.60.2-3.)

8. JOLAJ I HERAKLE

	Jolaj, Herakle i Hidra

Beotski heroj, Heraklov verni pratioc i ko?ijaš.

Izvori ukazuju da je Jolaj bio Heraklov kocijaš ali i ljubimac, upravo kako je i Patroklo bio Ahilov. Najve?i deo života proveo je uz Herakla, a posle herojeve smrti starao se o njegovim potomcima. Plutarh navodi da je teško setiti se svih Herakovih ljubavi, me?u njima i muških upravo zbog njihove brojnosti, kao i da ima onih koji smatraju da je Jolaj svakako bio jedna od njih. Jolaj je isto tako pomagao Heraklu u njegovim poduhvatima. Aristotel je tvrdio da su se i u njegovo vreme ljubavnici obavezivali na Jolajevom grobu. Tebanci su ga toliko cenili da su kultne po?asti ukazivali njemu i Heraklu zajedno, nazvali gimnasion po njemu i održavali godišnja takmi?enja u njegovu u ?ast.

(Apollodori, Bibliotheca II, 4,11; Pausania, Graecia Descriptio VII, 14, 9; IX, 23, 1; Hygini, Fabulae 173, 273.)

	Ahilej u Troil

9. TROIL I AHILEJ

Troil, sin kralja Prijama, hrabri ratnik koji je izgubio život u trojanskom ratu. Pojedini izvori navode da je izgubio život zbog svoje lepote i ?ednosti.

 

	Ahilej

Kada ga je Ahilej ugledao odmah ga je o?arala mladi?eva ljupkost. U toku borbe rekao mu je da ?e ga ubiti ako ne udovolji njegovoj strasti. Troil je odbio ponudenu ljubav, i pobegao u svetilište Timbrejskog Apolona. Ahilej ga je dugo preklinjao da mu pokloni svoju nežnost i kada se de?ak oglušio o molbe on ga je probo kopljem i oskrnavio njegov leš. Drugi navode da mu je nakon što je ostao ?edan, ne osvr?u?i se na božiji gnev, Ahilej odrubio glavu pred žrtvenikom na istom mestu na kome je kasnije i sam nastradao.

(Prvi vatikanski mitograf 210; Ioannes et Isaac Tzetzes, Commentarii ad Lycophronis Alexandram 307ff.)

 

10. KIPARIS I SILVAN

Kiparis, de?ak izuzetne lepote bio je ljubavnik šumskog boga Silvana.

(Servius, Commentarius in Vergilii Georgica I, 20.)

 

11. KIPARIS I APOLON

	Apolo i Kiparis

De?ak izuzetne lepote poreklom sa Kipra ili Beotije. Apolonov, Zefirov ili Silvanov miljenik.

Najpoznatija je pri?a o Kiparisovoj tužnoj subini. De?ak je poklonio svoju ljubav jednom jelenu posve?enom nimfama. Svakodnevno ga je kitio cve?em, jahao, vodio na izvor i napasao. Jednom ga je nehotice, dok je jelen ležao u hladu, probo kopljem. Kada je video voljenu životinju na izdisaju Kiparis je i sam poželeo da umre. Apolon ga je dugo tešio, dok je de?ak tražio da ve?ito tuguje i proliva suze. Kiparisova bol je bila beskrajna i bogovi su zbog toga uslišili njegovu molbu. De?ak je pretvoren u kiparis, odn. ?empres, drvo žalosti. Njegova gusta kosa postala je tamnozeleno liš?e dok je njegovo vitko telo prekriveno drvenom korom. ?ini se da ?empresov vrh probada nebo kao strela, Apolonov poznati atribut. Apolon je primetivši to tužno prošaptao da ?e tugovati za de?akom, a da ?e on zauzvrat u?estvovati u bolu drugih stoje?i ve?no pored onih koji tuguju.

(Servius, Commentarius in Vergilii Aeneida III, 64; 680; Schol. Ilias II, 519; Ovidius, Methamorphoses X, 206; Nonnus Dionysiaca XI, 364.)

 

12. HIJAKINT I APOLON

	Hijakint i Apolon

Plavokos de?ak izuzetne lepote prvo je privukao muzu Erato i peva?a Tamirija, a zatim i Zefira i Apolona. Posle smrti nežni de?ak je sa svojojm sestrom prenet na Olimp. Njegovo telo je sahranjeno u Amikalama, ispod Apolonovog hrama. Se?anje na Hijakinta je živelo me?u spartanskom gospodom, koja mu je ukazivala ?ast slave?i ga sredinom leta.

Apolon nije smatrao da mu je Tamirij ozbiljan takmac. ?uvši ga kako se hvališe da pesmom može prevazi?i Muze, Apolon im je te njegove re?i zlonamerno preneo te su ga one smesta lišile vida, glasa i mo?i da svira na harfi.

Iz ljubavi prema Hijakintu Apolon je napustio Delfe, odložio liru, luk i strele i otišao u Spartu da bi sa svojim ljubimcem lovio po vrletima. Jednom dok su se takmi?ili u bacanju diska, zanet igrom, Hijakint je neoprezno pokušao da podigne disk, plo?a se odbila od zemlje i nesre?nog de?aka udarila po licu. Iako je Apolon odmah dojurio do svog miljenika rana nije mogla da zaceli. Dok je de?akova krv tekla po zemlji Apolon se zakleo da ?e ga opevati, kao i da ?e iz njegove krvi niknuti cvet, zumbul (gr?. hijakint), ?ije ?e latice izražavati bolni krik.

(Apollodori, Bibliotheca I, 3, 3; III, 10, 3; Ovidius, Methamorphoses X, 162 i dalje; Pausania, GraeciaeDescriptio III, 1, 3; 19, 3.)

	Hijakint i Zefir

 

13. HIJAKINT I ZEFIR

Plavokos de?ak izuzetne lepote prvo je privukao muzuErato i peva?a Tamirija, a zatim i Apolona i Zefira.

Hijakintovu smrt je prouzrokovao Zefir, bog zapadnog vetra, iz ljubomore prema Apolonu koji je takode strasno voleo Hijakinta. Kada je lepi Hijakint poklonio Apolonu svoju ljubav u Zefirovom srcu je planula ljubomora i on je duvajuci sa planine Tajget skrenuo Apolonov metalni disk ka Hijakintovoj glavi. Iz krvi koja se prolila na zemlju iznice zumbul, Hijakintov cvet. Cvet, na kome se još uvek mogu videti pocetna slova Hijakintovog imena.

(Lucianus, Dialogi Deorum 14; Apollodori, Bibliotheca I, 3, 3.)

 

14. ARGEN I AGAMEMNON

	Agamemnon, Tal, Taltibije i Epej

Argen, Sizifov potomak.Kada ga je Agamemnon, mikenski kralj i vrhovni zapovednik gr?ke vojske u trojankom ratu, ugledao kako se kupa u Kefisu odmah se zaljubio. De?ak je odbio Agamemnonovu ljubav i da bi izbegao dalja proganjanja bacio se u reku. U njegovu ?ast Agamenon je priredio veli?anstvene pogrebne sve?anosti, nakon ?ega je podigao hram Afroditi.

(Atheneus Grammaticus XIII, 603d; Propertius III, 7, 31, Clemens Alexandrinus, Protrepticus II, 38, 2.)

 

 

15. KALAM I KARP

Kalam, sin re?nog boga Menadra.

Kalam je najnežnijom ljubavlju voleo lepog Karpa, sina Zefira i jedne Hore. Kada su se mladi?i jednog dana kupali u vodama Meandra Karp se udavio jer je vetar usmerio talas prema njegovom licu. Kalam je tada prokleo svog oca i u želji da se što pre zauvek sjedini sa svojim prijateljem umolio je Zevsa da odmah umre. Zevs je iz samilosti preobrazio Kalama u trsku, a Karpa u poljski plod koji svake godine umire i ponovo se ra?a.

(Servius, Commentarius in Vergilii Eclogas V, 48; Nonnus, Dionysiaca XI, 370 ff.)

 

16. AMPEL I DIONIS

	Dionis i Ampel

Ampel, lepi de?ak ljubavnik boga Dionisa.

Dionis mu je poklonio visoki ?okot prepun grozdova. Da bi ubrao grozdove Ampel se popeo na jedan brest koji je rastao uz ?okot, ali je sa njega pao i na mestu ostao mrtav. Dionis je ?okot nazvao Ampel, a njega samog je preneo na nebo, me?u zvezde. Drugi navode da je umro nakon što je pao sa bika, na šta ga je nagovorila Hera iz mržnje prema Dionisu.

(Ovidius, Fasti III, 409 i dalje; Nonnus, Dionysiaca X, 175 i dalje; Plinius, Naturalis Historia XVII, 74.)