HIV pozitivni teško žive u Srbiji
Mislio sam da HIV može da se dogodi samo gejevima, nekim drugima ljudima. Ipak, život me je demantovao. Bio sam na drugoj godini fakulteta, u stabilnoj vezi s devojkom. Opustili smo se posle godinu i po dana zabavljanja. Prestali da koristimo kondom. Ali jednog dana otekle su mi žlezde i, umesto mononukleoze, što je bila prva pretpostavka, rutinskim testovima na HIV virus utvr?eno je da sam pozitivan – pri?a Nikola P. (26) iz Beograda.
Za njega je taj trenutak saznjanja bio više nego strašan. O HIV infekciji i sidi nije mnogo znao. Plašio se, što mu je dodatno otežavalo da shvati kako da se uvati u koštac sa boleš?u. Živeo je u patrijarhalnoj porodici, pevao u crkvenom horu, studirao, imao stalnu vezu.
– Kad sam rekao roditeljima, prvi put sam video oca kako pla?e. Ovo nas je zbližilo. Imao sam roditeljsku podršku. Nikada nisam krivio devojku što mi je prenela infekciju, jer ni ona sama to nije znala – pri?a Nikola i kaže da je najve?u pomo? našao u „Kju klubu“, udruženju za pomo? obolelima od HIV-a.
Sa istom devojkom zabavljao se još šest meseci posle saznjanja o infekciji. Potom su se razišli iz potpuno drugih razloga. Sad ima novu vezu, završio je fakultet i radi. Niko na radnom mestu, me?utim, ne zna da je HIV pozitivan. To zna samo nekolicina prijatelja.
U Srbiji danas, prema zvani?nimm podacima, oko 1.600 ljudi živi sa HIV-om, a još 1.100 je u poslednjih 25 godina umrlo od side. Procene su, me?utim, da je broj zaraženih ovim virusom mnogo ve?i – ?ak 4.000 do 6.000 ljudi.
– Nažalost, najve?i broj njih stigne na Kliniku za infektivne bolesti tek kad se jave komplikacije. Jedini na?in da se to izbegne jeste rano testiranje, odmah posle rizi?nog seksualnog kontakta – kaže prof. dr ?or?e Jevtovi?, na?elnik Odeljenja za HIV infekciju Klinike za infektivne i tropske bolesti.
Na pozitivnoj listi Republi?kog fonda za zdravstveno osiguranje je samo 14 lekova za le?enje obolelih od HIV-a i side, a od 2004. nijedan novi lek nije uveden.
– Trenutno se na terapiji nalazi oko 1.000 pacijenata, a kod stotinak njih se javila rezistencija virusa na lekove – nastavlja prof. Jevtovi?.
Nedostatak savremene terapije nije jedini problem pacijenata. U poslednjih šest meseci stalne su nestašice PSR testova, kojima se meri uspešnost terapije, kao i testova kojima se utvr?uje kakav je imuni odgovor organizma na terapiju.
Osim toga, Odeljenje za HIV infekciju Klinike za infektivne i tropske bolesti prava je ruina. Zidovi su oguljeni, hodnici ruinirani, prozori dotrajali, pa kroz njih duva sa svih strana. Da bi se zaštitili od hladno?e, pacijenti stavljaju ?ebad na prozore.
Ovakvo stanje ne ?udi, jer je zgrada stara više od 90 godina, a pritom je malo ulagano u nju. Rekonstrukcijom KCS predvi?eno je izmeštanje u novu zgradu.
– Odeljenje na kojem sam ležao izgleda kao malo bolje ure?en podrum. Jedina dobra stvar jeste ta što je osoblje veoma ljubazno i stru?no – kaže Nikola P.
