Nema efikasnog leka protiv HIV-a
Više od 20 godina HIV drži medicinsku nauku u “šah poziciji”, website nau?nici nikako da otkriju efikasnu vakcinu, pills a glavni razlog leži u tome što HIV ekstremno varira, website što zna?i da se nau?nici bore ne protiv jednog, ve? protiv ?itavog niza virusa, koji se stalno menjaju.
Istraživa?i su još 1984. godine, kada je virus otkriven, bili potpuno sigurni da je pronalazak vakcine samo pitanje vremena.
Nau?nici su se nadali da ?e sa HIV-om mo?i da primene istu strategiju kao sa Hepatitisom A,
besnilom i de?ijom paralizom, koja je u tim slu?ajevima bila uspešna. Kod tih bolesti lekar jednostavno ubrizga umrtvljene patogene ili jedan deo njih i vakcinisana osoba je zašti?ena. Ali istraživa?i su ubrzo primetili da je HIV druga?iji.
Virus je prilagodljiv i proteinski sastav koji ga okružuje se od virusa do virusa pomalo razlikuje. Uz to, HIV se prikriva tako da ga imuni sistem ne prepoznaje kao patogen i zbog toga ga ne napada.
“Ta kombinacija dovodi do toga da ?ak i kad su formirana antitela za borbu protiv virusa, ona ?esto ne mogu da spre?e penetraciju. Vezuju se, ali ne deluju“, objašnjava za nema?ki državni radio “Doj?e vele” virolog na Rurskom univerzitetu u Bohumu Klaus Iberla.
Upravo zato nije jasno da li je jedna španska grupa istraživa?a postigla uspeh sa svojom vakcinom. ?ak 95 odsto vakcinisanih razvilo je antitela protiv HIV-a, ali da li vakcina zaista štiti protiv virusa, to niko ne zna. Klini?ka studija o delotvornosti još nije sprovedena.
Tri dosadašnje klini?ke studije dokazale su da vakcinisani imaju iste šanse da se zaraze kao i nevakcinisani.
„Pokazalo se da vakcinisani nisu zašti?eni iako je telo razvilo antitela. Ali ona nisu uspela da spre?e virus da dospe u ciljanu ?eliju“, istakao je Iberle.
Istraživa?i su zbog toga smislili novu strategiju: ne koriste više proteine iz virusa, ve? genotip za taj protein. Preko bezopasnih virusa koji prenose prehladu, u telo vakcinisanog unose genotip HIV-a. U teoriji, telo bi onda trebalo da pokrene imuni sistem u borbi protiv tog proteina kako bi se pripremilo za eventualne susrete sa pravim virusom u budu?nosti.
Nau?nici su polagali velike nade u klini?ku studiju firme „Merk“ koja je na ljudima isprobala jednu takvu vakcinu. Na njihov užas, sve je krenulo nizbrdo: kod nekih koji su primili vakcinu opasnost od infekcije je porasla i „Merk“ je prekinuo istraživanje.
„’Merkovo’ istraživanje nas je sigurno vratilo unatrag. ?injenica da je kod vakcinisanih ?eš?e dolazilo do infekcije nego kod nevakcinisanih nas je iznenadila i upozorila na to koliko je opreza potrebno prilikom daljih studija“, kaže Klaus Iberla.
HIV se u ?elijama ljudskog imunog sistema umnožava. Vakcinacijom su ciljane ?elje bile pripremljene na najbolji mogu?i na?in, a ipak je virus ušao i u njih. Ali ima još nade, kaže Klaus Iberla.
„Kod jedne klini?ke studije na Tajlandu pre dve godine nau?nici su testirali kombinovane vakcine. Verovatno?a da se vakcinisani ?ovek inficira HIV-om pala je na 30 odsto. Možda ne zvu?i kao puno, ali se sada zna da infekcija HIV-om skoro uvek nastaje tako što jedan jedini virus prodre u ?eliju i odatle se proširi infekcija.
„To zna?i da aktivna supstanca ne mora da bude posebno delotvorna kako bi spre?ila infekciju. Vakcina koja bi prepolovina kapacitete virusa da zarazi organizam, smanjila bi i šanse da do?e do infekcije za 50 procenata“, kaže Iberla.
Kod drugih bolesti infekciju umesto jednog, izaziva 100 virusa o?ednom – vakcina koja bi u tom slu?aju spre?ila polovinu virusa da izazovu infekciju, ne bi zna?ila ništa. U slu?aju HIV-a i manje efikasna zaštita snažno bi uticala na sposobnost virusa da se širi. Vakcina je najefikasniji i najjeftiniji metod za kontrolu epidemije HIV-a, kaže Iberla.
