“Žene i dalje diskriminisane”
Ona je dodala da dama i dalje nema dovoljno tamo gde se donose odluke.
“Iako je poslednjih godina došlo do izvesnih pozitivnih pomaka i do poboljšanja položaja žena, još ne možemo biti zadovoljni stanjem kakvo postoji, jer su žene i dalje diskriminisane u svim oblastima društvenog života”, rekla je Petruši?eva Tanjugu i dodala da su Romkinje, žene sa sela, samohrane majke, žene s invaliditetom i lezbejke u posebno teškom položaju.
Kada je re? o pritužbama koje stižu kancelariji poverenice, ona je istakla da se žene naj?es?e opredeljuju da traže zaštitu od diskriminacije prilikom zapošljavanja i na radnom mestu. Ukazuju?i da takvih slu?ajeva ima poprili?no, ona je navela da su u poslednje vreme naro?ito u?estale pritužbe koje podnose trudnice i žene koje se vra?aju sa porodiljskog odsustva.
“Imamo više od 80 pritužbi koje se odnose na diskriminaciju po osnovu pola gde su uglavnom žrtve diskriminacije žene. One se ti?u i sfere rada i zapošljavanja, jer još nisu retki oglasi gde se za posao koji podjednako dobro mogu da obavljaju oba pola traže samo muškarci ili žene”, rekla je Petruši?eva.
Ona je istakla i da poslodavci u oglasima i dalje postavljaju kao uslove za dobijanje posla izgled žene, godine, porodi?ni status. Petruši?eva je istakla i da je kancelarija na ?ijem je ?elu radila na slu?ajevima koji se odnose na kršenje propisa o zastupljenosti žena u organima izvršne vlasti na lokalnom nivou i da je na osnovu toga i uputila izvestan broj preporuka.
“Istraživanja pokazuju da žene jesu diskriminisane u svim oblastima i da ih još nema u dovoljnom broju tamo gde se donose odluke”, rekla je Petruši?eva i dodala da je pomak napravljen u zakonodavnoj vlasti, jer, zahvaljuju?i izmenama izbornog zakonodavstva, Srbija danas ima zadovoljavaju?i broj žena u parlamentu.
Ona je navela i da treba ukazati na ?injenicu da nikad nije bilo više žena u Vladi Srbije nego što ih ima sada. Ipak, upozorila je ona, to ne zna?i da nema prostora za poboljšanje.
“Još postoji problem kada je re? o lokalnim samoupravama. Broj predsednica opština i ve?nica je i dalje mali”, rekla je Petruši?eva. Kada je re? o nasilju nad ženama, ona je istakla da, iako ima pomaka, institucije sistema još nisu efikasne u radu.
Prema njenim re?ima, ono što nedostaje jeste koordinacija u njihovom delovanju.
“Nasilje nad ženama je zapravo manifestacija lošeg položaja žena i svi moramo imati u vidu da je to nasilje vid rodnozasnovanog nasilja”, rekla je Petruši?eva.
Poverenica je napomenula da su u posebno teškom položaju i po više osnova diskriminisane Romkinje, žene sa sela, samohrane majke, žene s invaliditetom i lezbejke.
Prema njenim re?ima, to su najdiskriminisanije društvene grupe kada su u pitanju žene i zato je potrebno da se posebno obrati pažnja na tu kategoriju žena.
“Imamo veoma mali broj pritužbi koje nam podnose žene iz ovih društvenih grupa i naša je namera da kao što obilazimo gradove i sara?ujemo sa NVO pokušamo da obi?emo i seoske sredine i ohrabrimo žene da nam se javljaju i podnesu pritužbe”, rekla je Petruši?eva.