Srbija mora oštrije protiv side
Širenje HIV-a smatra se najve?om epidemijom koja je pogodila ?ove?anstvo, ed a od bolesti koju izaziva boluje neverovatnih 35 miliona ljudi u svetu. Koliko njih je iz Srbije?
Dan borbe protiv side tradicionalno se održava svakog 1. decembra. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar ?eli? je na nedavno održanoj 13. Evropskoj konferenciji o HIV-u rekao da prema podacima iz 2010. u Srbiji ima 1.537 registrovanih osoba koje boluju od side. Me?utim, about it sa HIV-om ih živi mnogo više – prema procenama Svetske zdravstvene organizacije od ?etiri do šest hiljada.
Uz savremene terapije ova bolest može uspešno da se drži pod kontrolom, pa ?ak 80 posto obolelih mogu da žive 15 i više godina. Ali iz Udruženja pacijenata tvrde da zdravstveni sistem Srbije ne poklanja potrebnu brigu ovim pacijentima “Svake godine imamo situaciju da se ponavlja nedostatak osnovnih dijagnosti?kih sredstava u le?enju HIV infekcije i imamo konstantan nedostatak novih opcija, novih terapija u le?enju HIV infekcije”, kazao je Nenad Petkovi?, predsednik Udruženja pacijenata sa HIV-om.
Srbija je usvojila evropske preporuke kako treba da se dijagnostikuje i le?i HIV ali ih, tvrde stru?njaci, ne sprovodi. Pomenuti kriterijumi jasno odre?uju broj obaveznih godišnjih kontrola, ali kod nas za to nema uslova.
“Nedostaje nam PCR dijagnostika za merenje broja kopija virusne RNK u krvi, što je neophodno da bi se procenio uspeh le?enja. Uz to nedostaje i dijagnostika imunološkim testovima za merenje broja CD 4 pozitivnih limfocita što je relativno jeftina metoda”, objašnjava ?or?e Jevtovi?, na?elnik Odeljenja VI Klinke za infektivne bolesti KCS.
Prema njegovim re?ima u Srbiji je dostupno 14 lekova protiv HIV infekcije, uglavnom starije generacije. Neki od novijih lekov? su registrovani u Srbiji, ali nisu na pozitivnoj listi Republi?kog fonda za zdravstveno osiguranje, pa nisu dostupni pacijentima. Ta ?injenica je poražavaju?a zbog ?injenice da je UNAIDS izrazio nadu da se zbog savremenih na?ina le?enja koji se primenjuju svuda u svetu nazire kraj pandemiji HIV-a.
Iako je nedavno Vojno medicinskoj akademiji uru?en prvi moderni aparat za dijagnostiku HIV-a na ime donacije Ameri?ke ambasade u Srbiji, to nije dovoljno da bi prevencija opakog virusa i bolesti koju izaziva dospela na nešto viši nivo.
Naime, stru?njaci su saglasni da se u Srbiji veoma mali broj ljudi odlu?uje za testiranje na prisustvo HIV-a u organizmu, uprkos ?injenici da se svakog prvog decembra taj nalaz može dobiti besplatno i anonimno.
Šta su HIV i sida?
Sida je sindrom ste?ene imunodeficijencije (Acquired Immune Deficiency Syndrome). Nju izaziva virus HIV-a (humana imunodeficijencija). Biti HIV pozitivan nije isto što i imati sidu; to zna?i da su antitela virusa otkrivena u krvotoku.
Mnogi ljudi zaraženi HIV-om ne oboljevaju godinama, ali mogu da prenose virus. Vremenom HIV narušava imunitet, ?ine?i telo osetljivijim na razne bolesti. Osobi zaraženoj HIV-om postavlja se dijagnoza side kada joj je imuntitet toliko ošte?en da nivo belih krvnih zrnaca koje se bore protiv infekcije (poznatih kao CD-4+ ili pomaga?i T-limfocita) padne ispod 200, ili kada se osoba zarazi jednom ili više oportunisti?kih infekcija (infekcije koje napadaju oslabljeni imunitet).
Kako se HIV prenosi, a kako ne?
HIV se prenosi razmenom odre?enih telesnih te?nosti – krvi, vaginalnog sekreta, sperme i mleka za dojenje. Zato što virus HIV-a živi u ovim te?nostima, ve?ina ljudi zarazi se: virus HIV-a živi u telesnim te?nostima i prenosi se kada te te?nosti prodru u krvotok
– nezašti?enim seksom (vaginalnim, analnim ili oralnim) sa zaraženom osobom
– zajedni?kom upotrebom igala ili špriceva (prilikom ubrizgavanje droge) sa zaraženom osobom
– trudno?om,, ro?enjem ili dojenjem kada je majka zaražena HIV-om
Da biste se zarazili, HIV mora prodreti u vaš krvotok. Ako imate polni odnos i krv, sperma (uklju?uju?i i semenu te?nost) ili vaginalni sekret vašeg partnera do?u u dodir sa malom ogrebotinom u tkivu vaše vagine, anusa ili usta, postoji rizik da se zarazite.
Kako se ne možete zarazti HIV-om: poljupcem, grljenjem, dodirom, kijanjem, kašljanjem, bavljenjem sportom, koriš?enjem istog pribora za jelo ili toaleta. Ne postoje zabeleženi slu?ajevi prenošenja zaraze pljuva?kom, znojem ili suzama.
Štaviše, ni komarci, buve ili drugi insekti ne prenose HIV.
Rizi?ne grupe i testiranje
Mnogi izbegavaju testiranje pod izgovorom da ne spadaju u „rizi?nu grupu“. Možda je to zato što su u Srbiji ve? duže vreme najugroženiji intravenski narkomani kao i u ostatku isto?ne Evrope.
Me?utim, primetan je pad tendencije prenosa virusa putem „igle“, a porast broja zaraženih putem heterosekusalnih odnosa. Dakle, mnogi bi mogli pripadati rizi?noj grupi, pa je testiranje preporu?ljivo apsolutno svakom ko se ikada upustio u seksualne odnose.
Prvi u redu za va?enje krvi i njenu proveru trebalo bi da budu Beogra?ani, jer se u prestonici nalazi više od 70 odsto ukupnog broja inficiranih. Evo još razloga zbog kojih bi trebalo da se testirate:
– Imali ste seksualni odnos (vaginalni, oralni, ili analni) bez kondoma ili dentalne zaštite (tanki, ?etvrtasti komadi? lateksa ili poliuretana za oralni seks) – saznali ste da vaš partner nije bio dosledan monogamnoj vezi (imao je seksualni odnos sa drugim partnerom)
– seksualno su vas napastvovali
– pukao vam je kondom
– delili ste iglu ili špric prilikom ubrizgavanja droga (uklju?uju?i steroide) ili bušenja tela, tetovaže ili bilo kog drugog razloga
– imali ste nekoliko seksualnih partnera istovremeno
– otkrili ste da je vaš partner delio iglu
– otkrili ste da je bivši ili sadašnji partner zaražen HIV-om
– otkrili ste da je partner bio izložen HIV-u
– nedavno ste zaraženi drugom polnom boleš?u
– trudni ste
Kako test funkcioniše: Kada se testirate na HIV, laboratorija u krvi traži antitela koja vaš imunitet proizvodi da bi se odbranio od virusa HIV-a. Iako ova antitetla ne mogu uništiti virus, njihovo prisustvo u krvi može da posluži kao potvrda da ste zaraženi. Ako se na testu otkrije prisustvo antitela vaš HIV test bi?e pozitivan.
Kada se testirati: Ve?ina testova mogu da otkriju HIV u roku od tri meseca od prvobitnog izlaganja, ali je ponekad potrebno da pro?e i šest meseci da bi antitela dostigla broj koji ?e se lako otkriti. Naj?eš?e se testiranje preporu?uje šest meseci od poslednjeg mogu?eg izlaganja.
Nove tendencije u le?enju
Timoti Rej Braun (43) je prvi ?ovek na svetu izle?en od HIV infekcije pomo?u transplantacije mati?nih ?elija. Njemu su pomogli nema?ki nau?nici sa Charite Medicinskog univerziteta u Berlinu.
HIV pozitivni Braun bolovao je od akutne mijeloi?ne leukemije, a pored kombinacija hemioterapije i zra?enja, transplantovane su mu mati?ne ?elije iz koštane srži. Ta terapija za sada je isprobana samo na jednom pacijentu, a sve i da postane izuzetno efikasna, njoj se može podvrgnuti samo mali broj pacijenata. Naime, ovaj oblik le?enja koštao bi na stotine hiljada evra.
Sa HIV-om se može živeti
HIV je svakodnevica sa kojom se susre?e 35 miliona ljudi na planeti. U svetu je odavno prestao da se smatra zarazom koja se “dešava nekom drugom”.
Tako?e, veliki broj ljudi uspešno se bori sa infekcijom i živi sasvim normalan život. Možda i najbolji primer je košarkaška legenda Medžik Džonson koji je pre ta?no 20 godina obelodanio da ima sidu.
On uzima iste lekove kao i svi ostali HIV pacijenti u razvijenom svetu, ali mnogi zaraženi žive sa HIV-om i duže od njega.
Nade uvek ima.
