Tri četvrtine zaraženo, a ne znaju
symptoms Helvetica, ampoule sans-serif; font-size: 14.44444465637207px; line-height: 22.399999618530273px;”>Svaki odlazak kod pedikira, stomatologa, svaki seksualni kontakt može da dovede do zaražavanja virusom hepatitisa B. Iako se lako širi, daleko se teže otkriva, uglavnom slu?ajno.
Ovu bolest ?ini opasnom to što najviše zaraženih i ne zna da su inficirani. A od onih kod kojih infekcija pre?e u hroni?nu, skoro 75 odsto i dalje nije svesno bolesti, jer nema simptome. Ne samo da ova, na po?etku blaga bolest može da izazove cirozu jetre i karcinom, ve? pacijenti sa ovom infekcijom prenose virus dalje.
Hepatitis B je visoko zarazan – dovoljno je 0,00004 ml krvi da biste se zarazili. Veoma se lako razmnožava i brzo dostiže velike koncentracije u krvi.
– Ako do?e do povre?ivanja kontaminiranom iglom, skalpelom ili nekog drugog kontakta sa zaraženom krvlju, rizik da ?ete dobiti hepatitis B je ve?i od 30 odsto – kaže za „Novosti“ profesor dr Dragan Deli?, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti. – Prenosi se pre svega seksualnim kontaktom, oko 50 odsto zaraženih se inficira na ovaj na?in. Tako?e, mogu?a je zaraza putem kontakta sa krvlju, tokom medicinske i stomatološke intervencije, posle pirsinga, tetovaža, pedikira, manikira. Mogu? je i vertikalan prenos, sa majke na dete, naj?eš?e tokom poro?aja.
Kada do?e do zaraze i akutne virusne infekcije jetre, ?ak više od 60 odsto pacijenata nema jasne simptome: mu?ninu, povra?anje, taman urin, žutilo beonja?a. Zato ti pacijenti „na nogama“ pro?u infekciju, ne znaju?i da su zaraženi. Ako ni posle šest meseci virus nije eliminisan iz jetre, re? je o hroni?nom hepatitisu B. U tim slu?ajevima, imuni sistem nije bio u stanju da eliminiše virus i on ostaje u jetri.
– Problem je što se ?ak i hroni?ni hepatitis B naj?eš?e javlja asimptomatski – dodaje dr Deli?. – Naša jetra ima solidnu rezervu, dovoljna nam je tre?ina njenog kapaciteta za sve funkcije organizma. Dodatni je problem što su osobe sa hroni?nom infekcijom hepatitisa B zarazne i mogu dalje da šire infekciju, potpuno nesvesni svoje bolesti. Ova bolest jetre je podmuklog toka, jer pacijenti do?u kod lekara tek sa prvim simptomima, a tada je uglavnom infekcija prešla u cirozu jetre.
Sre?om, ne završava se svaki hroni?ni hepatitis B cirozom jetre. Otprilike svaki tre?i oboleli sa hroni?nim hepatitisom B dobije cirozu. Osim ciroze, može da do?e i do formiranja tumora jetre, koji je jedan od 10 naj?eš?ih u ljudskom organizmu.
Dr Deli? naglašava da se problem sa hroni?nom infekcijom može lako uo?iti analizom transaminaza u krvi. Naš sagovornik smatra da bi veoma korisno bilo da lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kada uzimaju biohemijske analize pacijenata, u njih uvrste i aktivnost serumskih aminotransferaza. Ako su one povišene, to je siguran znak da nešto sa jetrom nije u redu. Na taj na?in otkrili bi mnogo više pacijenata sa hroni?nom infekcijom hepatitisa B, jer se danas oboleli otkrivaju manje-više slu?ajno.
|
Pravovremeno otkrivanje bolesti važno je i zbog terapije kojom se ovaj virus može držati pod kontrolom i omogu?iti da pacijenti normalno žive.
– Za razliku od hepatitisa C, koji ?ak može da se potpuno eliminiše iz tela, hepatitis B je teži za le?enje i ne može se potpuno izbaciti – upozorava dr Deli?. – Ali mi danas imamo više vrsta lekova koji mogu da zna?ajno smanje koncentraciju virusa do nivoa da ga je nemogu?e otkriti u krvi.
Pacijenti kod kojih to uspemo ulaze u mirnu fazu bolesti, kada više nisu zarazni i mogu potpuno normalno da žive. Uz obavezu da se redovno kontrolišu, kako bi na vreme videli da li lekovi i dalje deluju i po potrebi ih promenili.
U toku hroni?ne infekcije imamo pet faza bolesti i danas imamo mogu?nost da terapiju prilago?avamo svakom pacijentu. Jer dešava se da se virus posle nekog vremena prilagodi na lek i postane rezistentan, onda smo prinu?eni da menjamo terapiju.
U le?enju hroni?nog hepatitisa B koriste se antivirusni lekovi koji direktno uti?u na snižavanje koncentracije virusa, ali i takozvani imunomodulatori, ?ija je uloga podešavanje i ja?anje ?elijskog imunološkog odgovora, kako bi se organizam lakše suprotstavio virusu.
Vakcina
Problem hepatitisa B lako je rešiv – vakcinom. U našoj zemlji od 2002. godine ova vakcina je obavezna za svu novoro?en?ad, a od 2006. godine i za tinejdžere. Kako je vakcina sigurna i jeftina, najbolje bi bilo, tvrdi profesor Dragan Deli?, da se cela populacija vakciniše. Ili ako to nije mogu?e, makar da se vakcinišu delovi stanovništva koji su iz bilo kog razloga izloženi ve?em riziku – oni koje ?ekaju operacije, zdravstveni radnici, pacijenti na hemoterapiji, dijalizi, svi koji na poslu mogu da do?u u dodir s krvlju, osobe koje imaju nezašti?ene seksualne kontakte.
