Zašto je duga simbol LGBT zajednice?
Ulice širom sveta ?e ove nedelje biti preplavljene dugama jer lezbijke, pill gejevi, biseksualci i transseksualci slave Mesec ponosa. A zašto je baš duga obeležje LGBT zajednice?
Sve je po?elo sa obla?enjem homoseksualaca. Oni koji nisu otvoreno priznavali svoje seksualno opredeljenje, obla?ili su ode?u jarkih boja kako bi se me?usobno raspoznavali. Oskar Vajld je bio poznat po nošenju zelenog karanfila na reveru, a to su tokom kasnog 19. i ranog 20. veka ?inili mnogi Parižani i Londonci kako bi tiho izrazili svoju seksualnu orijentaciju.
Pisac Robert Hi?ens opisao je ovaj fenomen u svojoj knjizi “The green carnation” iz 1894. godine. Žuta boja je za istu svrhu koriš?ena u Australiji. Prema pisanju u knjizi “Sunshine and Rainbows”, “ako želite da privu?ete pažnju pripadnika istog pola, obucite par žutih ?arapa.”
Tokom holokausta, homoseksualci su morali da nose pink trouglove, a ljubi?asta je postala popularan simbol gej parada tokom šezdesetih i sedamdesetih godina.
Duga, me?utim, nije proglašena zvani?nim simbolom sve do sedamdesetih. Gilbert Bejker, umetnik iz San Franciska je 1978. dizajnirao prvu modernu zastavu gej parade, tako što je iskombinovao osam pruga razli?itih boja, a svaka je ozna?avala nešto: roza za seks, crvena za život, narandžasta za izle?enje, žuta za sun?evu svetlost, zelena za prirodu, plava za umetnost, indigo plava za harmoniju i ljubi?asta za ljudski duh.
Kada je želeo da pravi zastave za prodaju, shvatio je da roze boju nije lako na?i, i tako je ona izba?ena iz upotrebe i zastava je dobila sedam boja. Bejker je kasnije izbacio i indigo plavu kako bi se dobio paran broj i zato sadašnja zastava ima šest boja.
Pop kultura je tako?e dugu povezivala sa gej aktivistima, možda zbog glumice Džudi Garland i njene pesme “Somewhere Over the Rainbow.” Ona je bila velika zvezda me?u homoseksualcima tokom pedesetih i šezdesetih godina, a oni su govorili za sebe da su “Dorotini prijatelji”, fraze koja poti?e iz filma ?arobjak iz Oza.
Samo nekoliko sati nakon sahrane Džudi Garland došlo je do ?uvene Stounvolska revolucija koja je predstavljala seriju spontanih, nasilnih demonstracija protiv policijske racije koje su zapo?ele u ranim jutarnjim satima 28. juna 1969, u neposrednoj blizini bara Stounvol in u njujorškoj ?etvrti Grini? vilidž.
Ovaj doga?aj se ?esto navodi u ameri?koj istoriji kao prvi slu?aj pobune pripadnika LGBT zajednice protiv sistematskog progona seksualnih manjina koji je imao tako?e i podršku same ameri?ke vlade. Ovaj doga?aj smatra se po?etkom organizovanog aktivizma i pokreta za gej prava u Sjedinjenim Ameri?kim Državama, kao i u ostatku sveta. Smatra se da je možda baš smrt slavne glumice podstakla ove nemire.
Me?utim duge i zastave u bojama duge imaju veliki zna?aj i van LGBT zajednice. Duga je važan simbol Biblije i predstavlja obe?anje Boga Noi, a neke hriš?anske grupe su koristile taj simbol u svojoj ikonografiji.
