Fokus grupe sa stručnim radnicima CSR, LGBT osobama i njihovim roditeljima i prijateljima

Fokus grupe sa stru?nim radnicama i radnicima CSR (centar za socijalni rad), LGBT osobama i njihovim roditeljima i prijateljima.
Asocijacija DUGA uz podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade
Republike Srbije, realizuje projekat pod nazivom “Podrška LGBT osobama i njihovim
porodicama” koji je dobila u sklopu programa „Sprovo?enje antidiskriminacione
politike u Republici Srbiji“.
U periodu od 30.maja do 14.juna 2016. organizovane su ?etiri fokus grupe (u Beogradu,
Šapcu, Novom Sadu i Nišu) u trajanju od dva sata. U?esnici su bili zaposleni u
centrima za socijalni rad i LGBT osobe, njihovi prijatelji i ?lanovi porodica
(ukupno 50 u?esnika). Cilj fokus grupa je bio da kroz direktan dijalog ustanovimo na
koji na?in najbolje možemo približiti usluge iz nadležnosti CSR-a LGBT osobama i
njihovim porodicama kako bismo kreirali informativnu brošuru.
Fokus grupe je vodila psihološkinja Jelena Zulevi?.
Saradnja sa centrima je bila kao i uvek odli?na (neki od u?esnika su prisustvovali
fokus grupama iako su na godišnjim odmorima), svi su pokazali sjajnu
senzibilisanost za potrebe LGBT korisnika u direktnoj komunikaciji sa njima i dali
su mnoštvo korisnih informacija o radu, nadležnosti centara i bili su spremni da
odgovore detaljno na sva pitanja u?esnika.
Kod samih LGBT osoba i njihovih porodica, u po?etku je vladala uzdržanost (zbog
prethodnih negativnih iskustava sa državnim institucijama), ali su tokom grupe
po?eli da sti?u poverenje i postavljali više konkretnijih pitanja.
Na po?etku svake grupe se ispostavilo da su u?esnici potpuno neobavešteni o tome
šta ta?no rade i šta je u nadležnosti centara za socijalni rad pa su one bile
definisane:
• Prvi kontakt se ostvaruje preko prijemnog radnika
• Ostvarivanje prava na tu?u negu i pomo?
• Pravo na socijalnu pomo?
• Služba za zaštitu dece i mladih
• Služba za zaštitu odraslih i starih
• Savetovalište za porodicu i mlade
• Služba za lokalne usluge
Nakon razmatranja specifi?nosti izazova sa kojima odrasta i suo?ava se LGBT
populacija, došlo se do korisnih saveta i razrešavanja nekih dilema.
– ukoliko korisnik koji se obra?a CSR-u ima problem koji uklju?uje seksualnu
orijentaciju ne želi to da iznese prijemnom radniku (ili nema poverenja da to kaže u
kancelariji punoj drugih ljudi) može napisati koji problem ima i ostaviti
podatke/kontakt a stru?ni radnik kome slu?aj bude dodeljen ?e ga kontaktirati
direktno. Ukoliko ne želi ni to, može nespecifi?no tražiti razgovor sa psihologom
(i bi?e upu?en u Savetovalište bez detaljnijeg zalaženja u prirodu problema)
– obra?anje centru može biti samo u cilju dobijanja informacija i centar ne pokre?e
nikakav postupak po automatizmu i bez saglasnosti korisnika (osim ukoliko se ne
radi o neposrednoj životnoj opasnosti)
– najviše stru?nih radnika koji su u?estvovali je bilo iz službe za zaštitu dece i
mladih, pa su razmatrani mnogi problemi i dileme u vezi sa tim:
• Prilikom razvoda, kada CSR-i rade procenu podobnosti za roditeljstvo, važno
je znati da oni sudu upu?uju samo preporuku/mišljenje, ali ne donose kona?nu odluku.
Sud donosi kona?nu odluku o dodeli/vršenju roditeljskog prava.
• Informacija o seksualnoj orijentaciji sama po sebi ne može biti pravni osnov
za oduzimanje/uskra?ivanje roditeljskog prava i centri se ne bave procenom njene
istinitosti.
• To isto važi za procenu osoba koje žele da budu hranitelji ili usvojitelji sa
jednim roditeljem (mada se njima u praksi mnogo re?e poveravaju deca jer se prednost
daje potpunim porodicama, a kona?nu odluku donosi Ministarstvo).
• Zaposleni iz CSR-a naglašavaju da svakako ima kolega koji imaju negativne
predrasude prema LGBT populaciji (kao i u svakom kolektivu) koje mogu do?i do
izražaja prilikom svih pomenutih procena, ali da se oni u velikoj meri kontrolišu
timskim pristupom problemu i društvenom kontrolom. Tako?e, važno je biti svestan
zakonskog okvira u kome rade, a koji postavlja svoja ograni?enja (npr. nasilje u LGBT
vezi ne mogu definisati kao porodi?no nasilje jer zakonski nisu prepoznate LGBT
porodice).
• Prethodni ili aktuelni kontakt sa stru?njacima za mentalno zdravlje (koje
mnoge LGBT osobe zbog problema diskriminacije) nije sam po sebi mana, ?ak može
biti i prednost.
• Veliki deo vremena je posve?en vršnja?kom nasilju koje su mnoge LGBT osobe
trpele ili trpe zbog pretpostavljene seksualne orijentacije ili netipi?nog rodnog
izražavanja od najranijeg detinjstva. Sada postoje mnogo efikasnije procedure,
protokoli i zakonska obaveza razli?itih institucija da reaguju.
• CSR-i dobijaju informacije o vršnja?kom nasilju ili od škola/vrti?a,
roditelja, mogu im se obratiti i sama deca, a primaju i anonimne prijave o svim
vrstama nasilja nad decom (vršnja?kom, porodi?nom itd.)
• U rad se pored CSR-a uklju?uju i škole, policija, tužilaštvo i sve relevantne
strane kako bi se problem što efikasnije rešio. U rad su uklju?eni roditelji i rad
sa žrtvama i nasilnicima. Rad CSR-a uklju?uje: podnošenje krivi?ne prijave, rad sa
identifikovanim nasilnikom (veliki problem je krivi?na neodgovornost liva
mla?ih od 14 godina; sprovo?enje vaspitnih mera kada se ne pokre?e krivi?ni
postupak može uklju?iti individualni savetodavni rad, razli?ite vaspitne naloge:
npr. uklju?ivanje u humanitarni rad bez naknade do 6 meseci, obavezno školovanje,
izvinjenje ošte?enom kao proces, meru le?enja u slu?ajevima zavisnosti od PAS itd.))
i rad sa žrtvom (i njihovim porodicama). ?ak i u slu?ajevima kada dete žrtva i
porodica ne žele da u?estvuju, CSR-i su obavezi da rade sa po?iniocem.
• Nasilje je najbolje prijaviti u samom za?etku i to se sve ?eš?e doga?a jer se
tada najefikasnije može rešiti
• CSR-i imaju dobra iskustva u saradnji sa drugim institucijama (donekle to
zavisi od konkretnih odnosa na lokalnom nivou) ali svi se slažu da je najslabija
saradnja sa zdravstvom. U mnogim slu?ajevima dosta toga zavisi od li?nih
profesionalnih kontakata u drugim institucijama pa im je profesionalno
umrežavanje/upoznavanje i povezivanje od velike koristi. Veliki napredak
prestavljaju protokoli o multisektorskoj saradnji i redovni sastanci koji se
organizuju na nivou više službi ili za konkretne slu?ajeva (naro?ito za porodi?no i
vršnja?ko nasilje). Tako?e se naglašava da dosta toga zavisi od rukovodioca.
• Kada su u pitanju škole, naglašavaju da su sklone da minimizuju nasilje, ali je
dobro što ih sadašnja zakonska procedura primorava da reaguju. Tako?e, skloni su da
problem u potpunosti prebace na centar (delimi?no i zato što se ose?aju
kompetentnim da ga reše) pa je dosta predloga bilo usmereno na potrebu rada i obuka
školskih stru?nih (psihološko-pedagoške) službama u slu?ajevima ozbiljnog
vršnja?kog nasilja
• U slu?ajevima porodi?nog nasilja nad maloletnim decom (koje mogu prijaviti
sama deca, institucije ili bilo ko ko je upoznat sa nasiljem uklju?uju?i i anonimne
prijave) po proceni (npr. dete izjavi da se ose?a ugroženo) po hitnom postupku se
odre?uje smeštaj i zbrinjava. Nasilje se može prijaviti policiji u bilo koje doba
dana (a oni su u obavezi da obaveste CSR i njihove mobilne timove koji uvek
dežuraju). Svaka institucija je u zakonskoj obavezi da prijavi svaku sumnju na nasilje.
– Služba za zaštitu odraslih i starih se bavi zaštitom punoletnih poslovno
sposobnih i neposobnih lica, smeštanjem u dom, nasiljem u porodici itd. ) U
slu?ajevima partnerkog nasilja u LGBT vezama pomo? centra može biti samo
savetodavna ali ne mogu pokretati procedure vezane za porodi?no nasilje jer
istopolni parovi nisu prepoznati kao porodica. Me?utim, važna informacija je da u
savetodavnom radu prepoznaju i imaju iskustva u radu sa gej parovima.
– Važna informacija je bila i da je besplatna pravna pomo?, koja se u centru može
dobiti, vezana za porodi?no-pravnu zaštitu i materijalnu pomo? ali ne bilo kakvu
pravnu pomo? (npr. za slu?ajeve diskriminacije, mobinga i sl.). U tim slu?ajevima,
centri upu?uju korisnike na institucije kojima mogu da se obrate.
– LGBT u?esnici i ?lanovi porodica su pokrenuli važni pitanje poverljivosti i
dobili informacije da su zaposleni u centrima u obavezi da ?uvaju profesionalne
informacije ali da u slu?ajevima kada su pokrenuti odre?eni postupci ili je
neophodno uklju?iti profesionalni tim u rad, svi koji su uklju?eni moraju biti
informisani o relevantnim aspektima slu?aja. Dakle, me?usobno mogu razmeniti
informacije, ali su svi u obavezi profesionalnog ?uvanja tajne. Isto važi za
supervizore i rukovodioce. Kao i svakom kolektivu, nemogu?e je garantovati da se
apsolutno svako pridržava ovog eti?kog na?ela. Ukoliko, pak, problem ostane na
nivou informacije izme?u prijemnog radnika i korisnika (koji odlu?i da ne pokre?e
proces), ova informacija može ostati samo me?u njima.
– U jednoj od grupa je u?esnik bio predstavnik nevladine organizacije koja se bavi
podrškom osobama koje žive sa HIV-om te je pokrenuto pitanje podrške LGBT
osobama koje imaju HIV i problemima sa kojima se susre?u (odbacivanje porodice,
nedostatak sredstava za život, nespremnost institucija sa ih prime kada im je
potrebna nega jer je bolest uznapredovala itd.) Zaposleni iz CSR-a su dali mnoštvo
informacija o procedurama i mogu?nostima za dobijanje materijalne pomo?i, ali i
ukazali na probleme sa kojima se i sami susre?u prilikom pokušaja da ovim
korisnicima obezbede smeštaj zbog internih pravilnika domova/sigurnih ku?a itd.
(obaveza isklju?avanja osoba sa zaraznim bolestima).
– Važna informacija koju su u?esnici dobili jeste da u ve?im gradovima postoje
odvojene službe, dok u manjim sve radi jedan tim. Jedna od službi je i savetovalište
za porodice i pojedince (ne rade direktno sa malom decom) koje besplatno pruža
uslugu psihološkog porodi?nog savetovanja i psihoterapije pojedincima i
porodicama (uklju?uju?i i gej parove). Postoji lista ?ekanja pa rad ne može uvek da
bude zapo?et odmah, a usluga je ?esto ograni?ena samo na stanovnike tih gradova i
odre?en broj seansi zbog ograni?enih kapaciteta zaposlenih i savetovalištu.
– Tokom razgovora i razmatranja pitanja nadležnosti centra, došlo se do zaklju?ka da
CSR-i imaju koordinativnu, savetodavnu i uputnu ulogu (uklju?ivanje drugih
institucija, upu?ivanje na njih itd.) a re?e mogu?nosti i kapacitete da direktno
pružaju pomo? svima.
Kada je u pitanju podrška koja bi po mišljenju zaposlenih bila korisna i pomogla im
u radu sa LGBT korisnicima (naravno u vezi sa problemima koji se ve? nalaze u
njihovoj nadležnosti) naveli su:
? Korisnost osnovnog i naprednog treninga DUGE za rad sa LGBT korisnicima i
njihovim korisnicima, potrebu za organizovanjem dodatnih treninga zbog
interesovanja mnogih kolega koji ih još nisu prošli i korisnosti takvih treninga za
informisanje i senzibilisanje zaposlenih
? Potrebu da sli?ni trenizi budu organizovani za drugue institucije sa kojima
sara?uju (a naro?ito obuku zaposlenih u školama za rad sa problemom vršnja?kog
nasilja uopšte)
? Štampane brošure za LGBT korisnike i njihove korisnike (kako bi bili
upoznati sa nadležnostima centara i imali adekvatna i realisti?na o?ekivanja o
tome kako im centri mogu pomo?i)
? Štampane razli?ite brošure o LGBT tematici koje bi mogli da daju
korisnicima (npr. za roditelje, comig out itd.)
? Informacije o organizacijama i specijalizovanim SOS linija za podršku
LGBT osobama za upu?ivanje, kao i kontakte sa specijalizovanim profesionalcima
(naro?ito za transrodnu problematiku: pravni okvir, medicinske procedure itd.)
U?esnici iz centara su dali i jednu sjajnu preporuku, svesni da se može dogoditi da
se LGBT korisnici i njihove porodice mogu susresti i sa kolegama koje nisu dovoljno
senzibilisane ili imaju negativan stav i predrasude, da nikako ne odustanu od
traženja pomo?i, ve? da je traže sve dok ne prona?u adekvatne i senzibilisane
profesionalce u centrima.
Iako je cilj fokus grupa primarno bio vezan za informisanje o nadležnostima
centara u cilju izrade brošure, moglo se zaklju?iti da je postignuto mnogo više – ne
samo oni koji su u?estvovali ve? i šira LGBT zajednica (putem predstavnika
organizacija koje su uzele u?eš?a u fokus grupama) ?e biti informisanija i
ohrabernija da se obrati CSR-ima. Mnogi u?esnici su ve? dobili konkretne
informacije ili su upu?eni kome da se obrate. Osim toga, zaposleni u centrima su
imali prilike da iskažu kompetencije ste?ene na treningu koje su došle do izražaja
time što su ohrabrili u?esnike da se uklju?e, postavljaju pitanja. Senzibilisan
na?in na koji su davali razli?ite informacije i komunicirali sa LGBT u?esnicima
je zapravo bio najsnažniji na?in da pošalju poruku i ohrabre LGBT osobe da im se
obrate u slu?aju potrebe. Ovaj cilj je ono što ni jedna brošura ne bi uspela da
postigne sama po sebi i zbog toga smo veoma zadovoljni. S druge strane, informacije
na fokus grupama kao i brošura koju ?emo izraditi svakako ?e doprineti da se kod
potencijalnih budu?ih LGBT korisnika izgrade realisti?na o?ekivanja i usmeriti
obra?anje za pomo? samo na one slu?ajeve za koje CSR-i jesu nadležni (što je svakako
važno s obzirom na veliku optere?enost predmetima u uslovima ektremno
ograni?enih kapaciteta koje imaju na raspolaganju).
Stoga se može zaklju?iti da je istraživanje putem fokus grupa (informisanje o
ingerencijama CSR-a) zarad izrade brošure, zadovoljila o?ekivanja i postigla
dodatne ciljeve kojima smo veoma zadovoljni.
Autorka izveštaja psihološkinja Jelena Zulevi?
Za Glas centara pripremio Aleksandar Prica Predsednik UO Asocijacija Duga

Brošura link