Istorija bračnih prava gej parova

Svega par trenutaka nakon pono?i 1. aprila 2001. godine ?etiri para – En Mari i Helen Fasen i još tri muška para ven?ani su od strane gradona?elnika Amsterdama Joba Koena. Ovo je bila prva legalna ceremonija ven?anja gej para na svetu.

„Mi smo tako obi?ne, physician da nas vidite na ulici samo bi prošli pored nas“, see izjavila je En Mari tokom ceremonije ven?anja koja je bila prenošena i na televiziji.

Danska je prva zemlja koja je uvela civilno partnerstvo za istopolne parove 1989. ali nije dozvoljavala crkvena ven?anja.

Zemlje poput Norveške, Švedske i Islanda tako?e su krenule ovim primerom dozvoljavaju?i gej parovima ve?inu, ali ne sva, prava i obaveza bra?ne zajednice.

Me?utim, ?ini se kao da je Holandiji ostavljeno da predvodi dozvoljavaju?i gej brakove kao i pravo istopolnim parovima da usvajaju decu.

Ovu odluku pozdravile su gej organizacije širom sveta kao veliki korak napred.

Zabrane

Nekoliko nedelja nakon što je i Belgija krenula stazom koju je utabala Holandija u junu 2003. godine, Vatikan je u pokušaju da spre?i donošenje sli?nih zakona lansirao globalnu kampanju protiv gej brakova.

U veoma decidnom dokumentu na 12 strana, glavni savetnik za teologiju pape Jovana Pavla II, kardinal Jozef Racinger, koji ?e kasnije postati papa Benedikt XVI – upozorio je da su homoseksualne unije nemoralne, neprirodne i štetne.

Dve godine kasnije, uprkos peticiji katoli?ke crkve koju je potpisalo 600.000 ljudi i velikog mitinga u Madridu, Španija je dozvolila istopolne brakove.

Emilio Menendez i njegov partner iz Amerike, sa kojim je u vezi 30 godina, Karlos Baturin bili su prvi gej par koji je stao pred oltar u Španiji na ceremoniji održanoj u Tres Cantosu nadomak Madrida 11. jula 2005. godine.

Svega nekoliko dana kasnije, Kanada – gde su gej brakovi dozvoljeni u pojedinim provincijama od 2003. godine, postala je ?etvrta zemlja koja je ozvani?ila gej brakove na celoj teritoriji.

S obzirom na sporu reakciju Sjedinjenih Ameri?kih Država – federalni zakon i dalje spre?ava priznanje gej braka dok u nekim državama postoji otvorena zabrana, hiljade gej Amerikanaca posetilo je Kanadu radi stupanja u brak tokom 2003.

Do danas, devet ameri?kih država priznalo je istopolne brakove kao i distrikt Kolumbija.

Sudske presude

Južna Afrika je u novembru 2006. postala prva afri?ka zemlja koja je dozvolila brak gej osobama – uprkos ?injenici da je homoseksualnost i dalje tabu na ve?em delu kontinenta.

U januaru 2009. godine Norveška je postala šesta zemlja koja je priznala gej brakove a domah nakon nje isto su u?inile Švedska i još tri zemlje.

Razvedene majke Tereza Pires i Helena Paiksao bile su prvi par koji je stao na ludi kamen u Portugalu u junu 2010. godine – mesec dana nakon što je na snagu stupio zakon za koji su se borile.

Nekoliko meseci nakon toga, premijer Islanda Johana Sigurdardottir udala se za svoju partnerku Joninu Leosdottir na isti dan kada je na snagu stupio zakon koji je dozvoljavao gej brakove.

U julu 2010. godine Argentina je postala prva država u Latinskoj Americi koja je legalizovala gej brakove. Do tada su gej brakovi bili dozvoljeni jedino u Meksiko Sitiju.

Danska je tek u junu 2012. godine postala jedanaesta država koja je odobrila istopolne brakove – 23 godine nakon što je postala prva zemlja na svetu koja je priznala civilnu zajednicu dve gej osobe.