Hepatitis – lako se prenosi i tiho “rovari”

Virusi hepatitisa B i C naj?eš?e se prenose seksualnim putem i zaraženom krvlju, pharm ili retko sa majke na dete prilikom poro?aja. U Srbiji dijagnostikovana tek kod petine inficiranih

Mada se o hepatitisu B i C vrlo ?esto govori kao o oboljenju koje je lako dobiti, ve?ina ne obra?a pažnju na upozorenja o njegovom lakom prenošenju. Mnogi ih imaju, a da to i ne znaju, jer ih “lako” nose i nemaju vidljive simptome. S obzirom na to da se oba virusa prenose putem zaražene krvi, seksualnim putem, tetovažom, pedikirom, manikirom, mogu?nost inficiranja je velika. Retko ovi virusi mogu da se prenesu i vertikalnim putem, odnosno sa inficirane majke na dete tokom poro?aja.

Isti?u?i da je za prenos virusa B dovoljno minimalnih 0,00004 militara inficirane krvi, infektolog prof. dr Dragan Deli? iz Instituta za infektivne i tropske bolesti Klini?kog centra Srbije  kaže:

– Virus B je izuzetno lako prenosiv, a vrlo je otporan, pa dugo opstaje u spoljnoj sredini. Posle akutnog hepatitisa B pet do deset odsto bolesnika ne uspeva da eliminiše virus, odnosno on se i dalje razmnožava u jetri uzrokuju?i hroni?no zapaljenje, odnosno hroni?ni virusni hepatitis B. Ve?ina bolesnika nema simptome, a i ako se oni jave, veoma su nekarakteristi?ni. Obi?no se javlja malaksalost i slabiji apetit, muk,a sa ga?enjem na hranu, povra?anje, tamna mokra?a i svetla stolica, žutilo beonja?a i kože… Posle više godina, u proseku posle dve decenije, oko 30 odsto bolesnika razvija cirozu jetre sa mogu?noš?u dalje progresije bolesti ka insuficijenciji, odnosno slabljenju svih funkcija jetre i razvoju tumora. U svetu sa hepatitisom B živi oko 400 miliona ljudi, dok u u Srbiji ovu hroni?nu virusnu infekciju ima oko dva odsto populacije, a da to ve?ina i ne zna.

A hepatitis C?

– Ovaj virus odgovoran je za brojne klini?ke manifestacije bolesti na mnogim organima i tkivima, ali naj?eš?e izaziva akutno i hroni?no ošte?enje jetre. Oko 80 odsto inficiranih nema nikakve simptome, ve? bolest “preleži na nogama”. Preostalih 20 odsto ose?a muku, ga?enje, povra?anje, ima slab apetit, tamnu mokra?u, žute beonja?e, što je uglavnom i razlog da se obrate lekaru. Me?utim, bez obzira na le?enje, od 60 do 90 odsto inficiranih, u organizmu doživotno zadržava virus hepatitisa C, u vidu hroni?ne infekcije. Objašnjenje je to što virus ima osobinu brzih i brojnih promena, odnosno mutacija, što mu omogu?ava izbegavanje imunog odgovora doma?ina. U svakom slu?aju, u svetu virus C nosi 170 miliona ljudi, ili tri odsto populacije. U našoj zemlji zaražen je oko jedan odsto stanovništva, s tim što je virusna infekcija dokazana samo kod petine, dok preostali i ne znaju da ovaj virus nose.

Koliko je hroni?an oblik hepatitisa C ozbiljna bolest?

– U hroni?nom obliku ovaj virus se ne ponaša isto kod svih. Neki imaju takozvano “zdravo nosilaštvo virusa”, gde jetra nije ošte?ena, dok drugi imaju tek blago ošte?enje ovog organa. Ali zato gotovo tre?ina ima hepatitis sa tendencijom napredovanja bolesti prema cirozi, i dalje do zlo?udnih tumora. Ipak, ciroza ne nastaje odmah, ve? posle dve do tri decenije od inficiranja virusom C i njegovog nele?enja. Tako?e ni svaka ciroza ne završava tumorom.

A kako se u smislu razvoja bolesti ponaša virus B?

– Virus B u 30 odsto slu?ajeva ide u cirozu jetre, što predstavlja veoma ozbiljnu bolest. Da se nešto dešava jedino mogu da potvrde virusološki testovi. Prvo upozorenje da se nešto dešava u jetri jeste prisustvo povišenih transaminaza (enzimi koji u?estvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata) duže od šest meseci. Nakon toga se postavlja radna dijagnoza o hroni?noj bolesti jetre, gde se tek biopsijom vidi kog stepena je ošte?enje. Poslednjih godina traže se i podtipovi virusa B da bi se u potpunosti sagledala ozbiljnost oboljenja i primenila odgovaraju?a terapija. Za naše podru?je su karakteristi?ni slabiji genotip A, koji se javlja u 15 odsto slu?ajeva i genotip D, koji se javlja kod 85 odsto inficiranih i prouzrokuje teži oblik bolesti.

Šta je lek za ove viruse?

– Za inficirane virusom B u svetu postoji sedam izuzetno efikasnih lekova. Od njih su u Srbiji registrovana ?etiri – rekombinantni, alfa-2, interferon i pegilovani interferon, kojim se ja?a imunološki odgovor organizma prema virusu, kao i antivirusni lekovi “lamivudin” i “tenofovir”, sa kojima se prekida razmnožavanje virusa. Kod virusa hepatitisa C je druga pri?a, jer sa postoje?om terapijom (pegilovani interferon sa ribavirinom) možemo kod ve?ine bolesnika da ostvarimo eliminaciju virusa iz krvi, odnosno da dovedemo do stabilnog virusološkog odgovora. Efikasnost le?enja zavisi od mnogobrojnih faktora, od doma?ina, ali i od bioloških osobina virusa. Kada se ona postigne, nije mogu?a dalja progresija bolesti ka odmakloj cirozi jetre i tumoru. Me?utim, ukoliko se na vreme ne krene sa terapijom i razvije se dekompenzovana ciroza jetre, onda je jedini preostali na?in le?enja transplantacija.

Slaba informisanost

?ak devet od deset osoba ne zna ništa ili zna veoma malo o virusnom hepatitisu, a samo 15 procenata zna da je hepatitis glavni uzrok karcinoma jetre, pokazuje me?unarodno istraživanje koje je obuhvatilo pet hiljada ispitanika iz Rusije, Španije, Turske i Velike Britanije, saopštilo je Udruženje za pomo? obolelima od hroni?nih virusnih hepatitisa – HRONOS.

Iako je karcinom jetre šesti naju?estaliji oblik zlo?udnog tumora i tre?i naj?eš?i uzrok smrtnosti u svetu, rezultati istraživanja zabrinjavaju?i su jer se pokazalo da ve?ina ispitanika nema svest o tome da li je bila izložena riziku od infekcija, i shodno tome nema potrebu da se testira.

“Istraživanje jasno potkrepljuje potrebu da vlade zemalja u Evropi sa?ine nacionalne strategije koje bi rešavale ovaj problem, jer informisanjem javnosti postoji šansa da se preventivno deluje na nepotrebni razvoj karcinoma jetre i shodno tome smanji smrtnost”, tvrdi ?arls Gor, predsednik Svetske hepatitis alijanse.

Kafa i hepatitis C

Redovno ispijanje kafe u prili?noj meri pove?ava efikasnost le?enja virusnog hepatitisa C kod pacijenata sa progresivnim vidom bolesti, tvrde ameri?ki stru?njaci, predvo?eni dr Nilom Fridmanom iz Nacionalnog instituta za kancer. Po njegovim re?ima, otkriveno je da konzumiranje kafe smanjuje nivo enzima jetre, koji se, ina?e, znatno pove?avaju kod zapaljenja ovog organa.

„Mi smo otkrili vezu izme?u unosa kafe i koncentracije virusa u krvi, nezavisno od delovanja drugih faktora. Otkrili smo i da kafa usporava progresiju bolesti i smanjuje pojavu karcinoma jetre kod obolelih od virusnog hepatitisa C. Me?utim, to ipak nije dovoljno da bi se reklo da je kafa apsolutno delotvorna protiv virusa C. Za kona?no mišljenje neophodna su dodatna istraživanja o ishodu obolelih od ove ozbiljne bolesti“, naglašava dr Fridman, isti?u?i da je do sada istraživanjem obuhva?eno 885 bolesnika sa virusnim hepatitisom C, le?enih, ina?e, na standardan na?in, odnosno „ribavirinom“ i „peginterferonom“.

Vakcina Protiv hepatitisa B postoji odli?na vakcina dobijena genetskim inženjeringom. Sa tom vakcinom u organizam se ubacuje antigen omota?a virusa, na koji organizam stvara antitela i otpornost. Od 2002. godine ova vakcina po zakonu se daje svim bebama, a od pre dve godine i deci od 11. do 15. godine, kako bi se zaštitila pre nego što stupe u seksualne odnose. Ustanovljeno je da je od stotinu inficiranih polovina virus dobila upravo seksualnim putem. Zaštitom su obuhva?eni i svi dijabeti?ari, bolesnici na dijalizi, zdravstveni radnici koji rade na kriti?nim mestima… Nažalost, protiv hepatitisa C vakcina ne postoji, upravo zato što virus mutira.