Mali vodič kroz gej istoriju: Od rimskih careva, do japanskih drvoreza
Britanski muzej u Londonu objavio je novi vodi? za svoju zbirku koja istražuje ideje istopolne ljubavi i eroticizma. „Mala gej istorija“ (A Little Gay History) kustosa Ri?arda Parkinsona predstavlja objekte od papirusa iz Egipta s homoseksualnim dijalozima do japanskih rezbarija sa scenama seksa izme?u muškaraca.
hospital 17, 17); line-height: 20.796875px;”> Objavljivanje knjige podudara se sa ovogodišnjim Festivalom ponosa u Londonu, koji traje do 18. jula.
– Istoriju pre?esto ?ine dela ljudi koji su implicitno heteroseksualni i naj?eš?e Evropljani – kaže Parkinson.
„Pripadnici LGBT zajednice su se ?esto ose?ali odba?enima i u?utkanima.“ Uprkos tome, zbirka uglednog muzeja je bogata klasi?nim delima iz perioda u kojima je ideja homoseksualnog ?ina seksa bila prihvatljivija.
Ako niste znali, najstariji ?et poti?e iz 1800. pre naše ere i u njemu se jedan egipatski bog nabacuje drugom. Jedna lampa iz Turske iz 1. veka prikazuje dve žene u sceni oralnog seksa iako nije poznato da li je pravljena za muškarce ili žene. Jedan od najlepših primeraka iz gej
kolekcije je portret lepog Antinoja, mladi?a nakon ?ije je smrti 130. godine imperator Hadrijan „plakao kao žena“ i proglasio ga za boga.
Bez obzira na to, sve do velike izložbe posve?ene Hadrijanu 2008. samo ša?ica nau?nika je znala da je car bio otvoreno gej.
„Ovekove?io je Antinoja na statuama, u verskim obredima i nov?i?ima širom carstva. To je bio najstrastveniji izliv bola za izgubljenom ljubavlju pre kraljice Viktorije i princa Alberta“, piše Parkinson.
Osim toga, on isti?e Vorenov pehar iz istog perioda sa scenama seksa izme?u muškaraca i de?aka i škrinju sa Novog Zelanda iz 18. veka sa scenama oralnog seksa. Jedan drvorez iz 18. veka nastao u Japanu prikazuje dvojicu muškaraca, glumaca kabukija, kako vode ljubav (jedan je obu?en u žensku ode?u).
„Ljudi ?esto misle da je gej i lezbijska istorija zapravo istorija manjina, ali ona je deo istorije ?ove?anstva. Seksualna razli?itost je nešto što uti?e na sve nas“, zaklju?uje Parkinson.
