Homen: Zločin iz mržnje u Krivičnom zakoniku za dva-tri meseca
order 101, 101); font-family: arial, verdana; font-size: 12px; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; letter-spacing: normal; line-height: 16px; orphans: 2; text-align: -webkit-auto; text-indent: 0px; text-transform: none; white-space: normal; widows: 2; word-spacing: 0px; -webkit-text-size-adjust: auto; -webkit-text-stroke-width: 0px; “> Homen podržava inicijativu Jukoma i Gej–strejt alijanse. – To je nepotrebno, motiv uti?e na visinu kazne, smatra prof. dr Milan Škuli?
Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom) i Gej strejt alijansa uputili su u petak državnim institucijama Inicijativu za dopunu Zakona o izmenama i dopunama Krivi?nog zakonika Republike Srbije koji je 31. januara upu?en Skupštini na usvajanje. Inicijativa za dopunu predloženog zakona koju su izradile ove dve organizacije odnosi se na uvo?enje instituta zlo?ina iz mržnje u KZ i sadrži njegovu definiciju, dopune pojedinih ?lanova Krivi?nog zakonika, pri ?emu bi se motiv mržnje uzimao u obzir kao otežavaju?a okolnost i za ovakva dela odmeravala ve?a
kazna.
Zlo?in iz mržnje se prema ovom predlogu definiše kao svako krivi?no delo iz Krivi?nog zakonika u?injeno prema bilo kom licu ili grupi lica iz mržnje zasnovane na rasi, boji kože, etni?koj ili nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti, politi?kom ili drugom ube?enju, jeziku, polu, seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu, starosti, zdravstvenom stanju, invaliditetu, obrazovanju, društvenom položaju, socijalnom poreklu, imovnom stanju ili nekom drugom li?nom svojstvu, isti?e se u saopštenju za javnost Komiteta pravnika za ljudska prava i Gej strejt alijanse.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen u razgovoru kaže da podržava ovu inicijativu i isti?e da Krivi?ni zakonik treba ozbiljno promeniti i u njega uvesti niz novih oblika krivi?nih dela kao što je zlo?in iz mržnje. Radna grupa koja radi na izmenama i dopunama ovog zakona vredno radi i ovo krivi?no delo ?e sigurno biti sastavni deo Krivi?nog zakonika za dva do tri meseca, uverava Homen.
– Iz razloga hitnosti, odnosno uskla?ivanja našeg sa evropskim zakonodavstvom, odlu?ili smo da se u Krivi?ni zakonik sada unese krivi?no delo zloupotrebe službenog položaja, javno podsticanje na terorizam i vrbovanje i obu?avanje za terorizam i da iz njega izbrišemo krivi?no delo klevete i uvrede. Ostale promene, izme?u ostalih i zlo?in iz mržnje, bi?e uvedene u Krivi?ni zakonik za dva-tri meseca – zaklju?uje državni sekretar Ministarstva pravde.
Dr Milan Škuli?, profesor Krivi?no-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, kaže da neosporno postoje neka krivi?na dela kod kojih je mržnja motiv za ?injenje krivi?nog dela – na primer, ako se ubistvo u?ini iz krvne ili druge bezobzirne osvete, ono postaje teško ubistvo. On, me?utim, smatra da nema potrebe za uvo?enjem ovog instituta, jer sadašnji Krivi?ni zakonik daje mogu?nosti za sankcionisanje krivi?nih dela u?injenih iz „specifi?ne mržnje”, kao što je, na primer, mržnja prema nacionalnoj, verskoj i rasnoj grupaciji.
– Ja li?no osu?ujem zlo?in iz mržnje, ali mislim da zbog toga ne treba menjati Krivi?ni zakonik, jer on daje mogu?nosti da se na odgovaraju?i na?in sankcionišu krivi?na dela. Kada se radi o krivi?nom delu izazivanja nacionalne i verske mržnje, odnosno bilo kom krivi?nom delu koje je u?injeno iz mržnje prema pripadnicima neke manjinske grupacije, sankcije su obi?no veoma visoke. Uvek okolnost, odnosno motiv uti?e na visinu kazne. Ako je taj motiv mržnja, onda je to za sud otežavaju?a okolnost – isti?e prof. dr Škuli?.
